БOРА СТАНКОВИЋ НА СЦЕНИ ВРАЊСКОГ ПОЗОРИШТА
У Позоришту које носи име Боре Станковића теку пробе представе чији је главни јунак управо славни писац. Играли су глумци врањског театра много Бориних комада, тумачили улоге и у драматизацијама пишчевих романа и приповедака, постајали су ликови из класичних редитељских поставци Коштане или Ташане, али и Руже, увеле или Нечисте крви у смелим, иновативним режијама које одступају од безмало канонизованог доживљаја инсценације Станковићеве литературе. Сада је дошла на ред сценска поставка драме Небојше Брадића о последњим данима овог писца.
Брадић, међутим, није написао биографску драму, он не робује потреби да на позорници прикаже лик Боре Станковића овековечен на некој од познатих фотографија које красе издања његовог литерарног опуса, или да позоришној публици прикаже истините детаље из пишчеве интиме. Писца драме, уједно и редитеља представе, интересује Станковић као јунак трагедије, као уметник који је био и слављен и оспораван, хваљен као писац и осуђиван као издајник, као човек чији патриотизам је оличен у његовој непревазиђеној литератури, али и чије су људске слабости својевремено постале образац за тумачење његових дела.
Небојша Брадић, разуме се, не измишља Бору Станковића, његова драма је заснована на аутентичним подацима из пишчеве биографије, на новинским чланцима, сведочанствима Бориних савременика – оних који су га нападали, баш као и оних који су му били наклоњени, на позоришним критикама раних инсценација Коштане и Ташане, али и на разноврсним изворима који откривају карактер времена у којем је Станковић живео. И патио. А једна од његових највећих патњи, она која се у Брадићевој драми драматично преплиће са Борином животном судбином, свакако се тиче – Ташане. Ову драму он је почео да пише почетком минулог столећа, поједине сцене је објављивао у ондашњој публицистици, али је комад изгубио приликом евакуације из Ниша, привремене ратне престонице Србије у Првом светском рату.
Све оно што се потом догађало – Станковићева ратна судбина у окупираном Београду, трауме због осуде јавности с којом се након ослобођења суочио и његова болест – у Брадићевом комаду се преплиће са Борином потрагом за изгубљеном Ташаном. Но, Брадићев Бора је у потрази и за драмом, коју покушава изнова да напише, али и за ликом Ташане, снажном и одлучном женом која се из локалне врањске митологије „преселила“ у литературу. Ова Станковићева потрага се у драмској причи одвија на неколико планова, а један од њих се дешава и у позоришту, на пробама Ташане након чије премијере је Бора умро.
Небојша Брадић је и сценограф предстве, драматург је Александар Милосављевић, костимографкиња Марина Меденица, а у представи играју Бојан Јовановић, Милена Стошић, Кристина Јањић Стојановић, Анђела Влајковић, Милица Филић, Михајло Стојковић, Марко Николић, Никола Стојковић, Тамара Стошић, Радмила Ђорђевић Коцевска и Жетица Дејановић.
Премијера ће бити 21. октобра, на отварању почетку 46. Бориних позоришних дана, на Дан Позоришта и почетку сезоне која ће бити у знаку јубилеја Боре Станковића.