34. БОРИНИ ПОЗОРИШНИ ДАНИ
Уторак, 21. 10.2014, у 20 часова
Радионица интеграције, Београд
Текст: Мира Фурлан, режија: Мики Манојловић
Играју: Анита Манчић, Јасна Ђуричић, Мики Манојловић, Јована Гавриловић
Среда, 22. 10.2014, у 20 часова
Арт тема, Београд и Крушевачко позориште
ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА
Текст: Мартин Макдона, режија: Милош Јагодић
Играју: Љиљана Стјепановић, Јелена Стајковац, Дејан Тончић, Никола Ракић
Четвртак, 23. 10.2014, у 20 часова
Позориште „Зоран Рамиловић“, Зајечар
КАБАРЕ НУШИЋ
Режија: Јована Томић
Играју: Вујадин Милошевић, Дара Ранчић, Јелена Рајић, Марина Лазаревић, Милош Ђуричић, Владимир Милошевић, Марко Павловић, Предраг Грбић..
Петак, 24. 10.2014, у 20 часова
Атеље 212, Београд
МИЗЕРИ
По роману Стивена Кинга, режија: Петар Поповић
Играју: Аница Добра, Светозар Цветковић
Субота, 25. 10.2014, у 20 часова
Позориште „Бора Станковић“, Врање
ТАШАНА
Борисав Станковић, режија: Лилијана Ивановић
Играју: Милена Стошић, Тамара Стошић, Ненад Недељковић, Марко Петричевић, Драган Живковић, Жетица Дејановић
* * * * *
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ:
Уторак, 21.10. у 18ч – Отварање изложбе “Народно позориште уочи Првог светског рата” /аутор: Ана Томић
22ч – Разговор са учесницима представе “Док нас смрт не раздвоји”
Среда, 22.10. 18ч Вече са глумицом Љиљаном Стјепановић
Четвртак, 23.10. 11ч Видео пројекција представе Стари дани у режији Небојше Дугалића /Позориште “Бора Станковиц”/
Петак, 24.10. 18ч Промоција књиге Енциклопедија костимографије Зоре Живадиновић Давидовић
Субота, 25.10. 18ч Предавање проф. др Јасмине Ахметагић о књижевном стваралаштву Боре Станковића : “Лице и наличје врањског живота”
* * * * *
ТЕКСТОВИ
Различитости
Историја еманципације цивилизације заснована је на – толеранцији! Дакле, највише што смо успели да остваримо у разумевању различитости других у односу на нас своди се на трпељивост. О емпатији се говори или стидљиво, или са пиједастала са којег тај осећај саосећања у ствари представља подилажење нашој (не)освешћеној нарцисоидности. А о томе да у различитостима тражимо шансу за развитак друштва, да користимо срећну околност да постоји неко ко нешто (велико или мало) може да уради боље од нас зато што се разликује од нас, дакле да различитост тумачимо као предност – о томе у нашем искуству нема примера. Чак и ако нас неко демантује у том уверењу, ти примери би били само изузетак који потврђује правило.
При том, моћ нетолеранције различитости осетили смо последњих деценија тако страшно на сопственој кожи, да смо доведени на руб егзистенције. Па ипак, надметали смо се ко ће од кога бити посебнији, смишљали и измишљали нације, језике, валуте, барјаке, позивне бројеве, амбасаде, конзулате, председнике… И где смо? Нигде.
Не знам где бисмо били да смо знали шта нас очекује када смо се спремали да радимо то што смо радили. Можда на овом истом месту? Из ината сазнању…
Драги гледаоци, ко год је од вас у стању да разумом обухвати појам ништавилости у којем живимо, имаће ради чега да гледа представе овогодишњих Бориних дана. И они који то (било да су непоправљиви оптимисти, било да су непоправљиви у сваком другом погледу) нису у стању, и њима се представе овог Фестивала обраћају, поштујући различитости.
Можда је претенциозно и утопистички очекивати да једним фестивалом превазиђемо те проклете различитости. Али нада последња умире. Чак и у ништавилу.
Жељко Хубач
* * *
Лице и наличје врањског живота
Врање је у опусу Боре Станковића попут минтана ефенди-Митиног: дотераног и уређеног споља, тако да потврди добро имовинско стање јунака, а заправо са поцепаном и закрпљеном поставом изнутра. Испод прецизно утврђених друштвених конвенција старог Врања одвијају се крупне душевне драме и ломови протагониста. Својим делом Бора Станковић сведочи не о мераклијском Врању, како се то пречесто мислило, већ о наличју тзв. страсног врањског живота: страст његових јунака је пре прокључала енергија потиснутих животних садржаја но потврда ероса живљења. Упоређивањем драмских елемената, изузетно заступљених у пишчевој прози, са његовим драмама, које се опиру конвенцијама овог жанра, осветљава се природа талента Боре Станковића. У исти мах, указивањем на централне пишчеве тематске преокупације – проблем женског идентитета, значење брака, пресудан значај начина репрезентације, нарцистички карактер патријархалне средине и трагичка расцепљеност јунака – открива се и зашто је Бора Станковић још увек наш савременик.
проф. др Јасмина Ахметагић