У позоришту “ Бора Станковић“ је од 1995. годне. Остварио улоге у 56 премијера.
Од доласка у татар остварио више различитих и значајних улога. Између осталих у „Живој мечки“ играо Ванета (Најбоља мушка епизода у 1997. год. у позоришту „Бора Станковић“ ), у „Увелој ружи“ Менка, „Ожелошћеној породици“ Мићка, у „Ослобођењу Скопља“ Гестаповца, у „Како снимити порно филм“, Нецета, у „Зони Замфировој“ тумачио женски лик, Ташану, у „Лари Томпсону“ Полицајца, у „Једном поремећеном дану“ Станка, у „Госпођи министарки“ Нинковића, у „Покондиреној тикви“ Јована, у „Павиљону бр. 6“ болесника у лудници, у „Старим данима“ Димитрија, у „Аутопутем“ директора позоришта Боришу, у „Полицајцима“ Наредника тајне полиције, у „Народној драми“ оца Драгана, у „Случајној смрт једног притвореника“, тужиоца Џефрија. У представи „Јелка код Иванових“, Фјодора. У представи „Три сестре“ Сољонија. Играо је још и у „Божјим људима“ „Аматерима“, „Ташани“, „Ружи увелој“, „Нечистој крви“, „Животу у тесним ципелама“ „Окамењеном мору“ , „Министарки“ „ 4 Зида „и др…
На дечјој сцени у Врању такође је присутан од свог доласка у позориште, до данас. Играо је читаву лепезу ликова, од Ђепета у „Пинокију“, до Капетана Џона Пиплфокса у „Капетану Џону Пиплфоксу“.
Био је и глумац и у аматерском О.К. Тетру. За четири сезоне одиграо је четири улоге, међу којима најзначајније у представи „Вучји окот“ где је тумачио две улоге Сају Сапуна, и македонског капетана у Легији странаца.
Почетком 2000-тих играо главну улогу, Срећка, у ТВ новели Србољуба Аритоновића „Луди и збуњени“, коју је режирао Нинослав Трајковић, а која се приказивала на регионалној РТВ.
Опробао се и као редитељ, на аматерској и професионалној сцени. Режирао је са глумачком трупом „Оптимисти“ више наслова: „Мечка“, „Певци“, „Млаћеници и плаћеници“, „ДР“, „Стојанке бела Врањанке“, „Боинг Боинг“, „Коштана“ и играни филм „Где је ту правда“. На дечјој сцени режирао је више дечјих представа, углавном за радионицу глуме, коју је водио од 2012 до 2019 године, а у професионалном, матичном позоришту, режирао је три представе: „Принц се неће вратити“, „Луди љуба“ и „Пакетић за малог принца“. Аутор је и неколико игроказа за које је драматизацију писао сам: „Станике ово је жена ми Стојанка, Стојанке, ово је жена ми Станика“, „Стари дани“, „Вечити пољубац“, „Димитријо сине Митре“, као и музичких перформанса као што су „Тонем“, “Пусти да будем љубав“, „Песме душе и бола“.
Такође, је написао и неколико драмских текстова, као што су; „Сећања“, „Певци“, „Стојанке бела Врањанке“, „Патуљци у потрази за Деда Мразом“, „Снежана и седам патуљака“, „Морнари и гусари“ (на енглеском језику).