ХАРОЛД ПИНТЕР
РЕЖИЈА И ДИЗАЈН ПРЕДСТАВЕ: ТРАЈЧЕ ГЈОРГИЕВ
Играју:
ДЕЈВИС: Нинослав Трајковић
ЕСТОН: Бојан Јовановић
МИК: Марко Петричевић
* * * * *
Овом представом, званично је отворена Мала сцена позоришта „Бора Станковић“,
а двојица глумаца обележили су своје јубилеје:
Нинослав Трајковић – 30 година уметничког рада
Марко Петричевић – 10 година професионалног рада
– – – – –
Инспицијент: Јасмина Стошић
Шеф технике: Мирослав Илић
Тон/фотографија: Горан Стојковић
Светло: Стефан Рашић
Шминка: Марија Ђорђевић
Гаредроба/реквизита: Јованка Михајловић
Декоратер: Миша Јовановић, Марјан Илић, Драган Ђорђевић, Милан Стојчић
Директор: Ненад Јовић
Харолд Пинтер (енгл. Harold Pinter, источни Лондон, 10. октобар 1930 — Лондон, 24. децембар 2008) је био енглески књижевник, уредник, песник и политички активиста. Написао је двадесет дела, двадесет и један сценарио и режирао је двадесет и седам позоришних продукција.
Добитник је Шекспирове награде за књижевност (Хамбург), Европске награде за књижевност (Беч), Пиранделове награде (Паралмо), Дејвид Коен британске награде за књижевност, Лоренс Оливер награде и Молијерове награде за животно дело.
Харолд Пинтер је енглески писац који је постигао светски успех, то је један од најкомплекснијих писаца након Другог светског рата. Његова дела су запажена по употреби тишине, која повећава тензије у корист недовољног разумевања и криптичног разговора. У истој мери препознатљиве су «Пинтерове теме»: еротска фантазија, безимена претња, опсесивност и љубомора, породична мржња и ментално узнемиравање.
Нобелову награду за књижевност добио је 2005. године.
У саопштењу нобелове задужбине се, између осталог, наводи је Пинтер у свом раду „открива бездане у свакодневним причама“, као и да је „Пинтер вратио позориште на основне елементе: Затворен простор и непредвидив диалог, где људи зависе једни од других, а варке се руше.“
„Његов слободни стил, пун претећих тишина, допринео је стварању придева ‘Пинтеровски’.“
Пинтерово интересовање за политику је веома јавно. Годинама је отворено и снажно говорио о злоупотреби државне моћи у међународној политици укључујући и НАТО бомбардовање СР Југославије.
Реч редитеља
Драмска одмереност, планирање реплика, фино коришћење пауза, исчекивања…потпуно истраживање у области дијалошке форме. Дотаћи ту безречну област поезије која лежи у међупростору речи, неизречене емоције, неизречених тајни, необичност постојања, оно што само позориште може да створи и долови, то јест, потпуна поезија позоришне сцене, истраживање у самом покрету ликова, у статичности, у напетости између ударних реченица је изазов за сваког редитеља па тако су те финесе биле велики изазов и за мене. Све ово подразумева веома посвећен рад са глумцима, који треба да одговоре на питања које поставља овај текст, да истражујемо у Чеховљевом концепту подтекста, који Пинтер развија на вишем нивоу. Јасна дефиниција ликова и њихове мотивације те њихова неодређеност и мистериозност.
Трајче Ѓорѓиев, редитељ
Трајче Ѓорѓиев
Рођен у Кочанима, Република Македонија, 28. 07. 1967. Основну и средњу школу завршио у родном граду. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Скопљу. Специјалистичке студије пантомиме завршио на Националној драмској академији у Софији.
Играо је на сценама скоро свих позиришта у Македонији. Од фебруара 1998. стално ангажован у ансамблу Македонског народног театра у Скопљу, где је до сада остварио преко 30 улога.
Режирао више од 20 представа и освојио бројне награде за глумачка, пантомомска и редитељска остварења.
Оснивач је Међународног фестивала пантомиме Panphys, у Скопљу и редовни сарадник фестивала пантомиме P(h)antomfest у Врању, од његовог оснивања до данас.
Ово му је трећа режија у позоришту Бора Станковић, где је до сада на сцену поставио представе „Три сестре“ и „Мачак у чизмама“. Представа три сестре једна је од успешнијих представа позоришта Бора станковић. Учешће ове представе на фестивалима у Лиецку (гран при за најбољу представу) и Омску у русији представљају неке од највећих успеха врањског театра.
Марко Петричевић – 10 година на сцени
Рођен 21.маја 1986. у Београду. Дипломирао глуму 2010.године на Факултету уметности Приштина (са седиштем у Косовској Митровици) у класи Милана Плећаша. У позоришту „Бора Станковић“ од 2009. Пар сезона је играо и у НП Пирот и у НП Лесковац. Представа „Настојник “ му је 49 премијера у каријери. Значајније улоге: Џими Портер (ОСВРНИ СЕ У ГНЕВУ), Здравко (АУТОПУТЕМ), Пера (КУДЕ МИ ЈЕ ЖЕНА), Мирон (ТАШАНА), Андреј Сергејевич Прозоров (ТРИ СЕСТРЕ), М (ИГРА), Никола (РУЖА,УВЕЛА), Грга (АМАТЕРИ), Таја (БОЖЈИ ЉУДИ), Плави зец (ЖУРКА КОД ПЛАВОГ ЗЕЦА). Добитник награде за глумца вечери на фестивалу ТЕАТАР НА ПРАВОМ ПУТУ у Шапцу за улогу Здравка (АУТОПУТЕМ). Ангажован и као водитељ многих манифестација а ради и са децом при драмским секцијама.
Нинослав Трајковић – 30 година на сцени
Рођен 22. 12. 1961. год. у Врању, где је заврпиш основну и средњу школу.
У позоришту „Бора Станковић“ ангажован од 1989. године. За тридесет година каријере, остварио више од 100 улога у представама на вечерњој и дечијој сцени.
Најзначајније улоге: Милош Обилић (Бој на Косову), Витез (Свети Сава), Деда Стоша (Семе), Јова Завеса (Позориште у паланци), Васа (Дивче), Ефенди Мита (Нечиста Крв), Заре (Како снимити порно филм), Немац (Робољупци), Прока (Ожалошћена породица), Карски (Прљаве руке)…
Први професионално ангажовани глумац, по оснивању професионалног позоришта 1997. године.
Добио је неколико награда за глумачка остварења на фестивалима.
Бојан Јовановић (29. 09. 1982.), родом из Ранилуга на Косову, завршио гимназију у Врању. Дипломирао на „Академији уметности“ у Београду, у класи проф. Ивана Бекјарева, 2007. Године. Тренутно на постдипломским (мастер) студијама на катедри за позоришну режију на Европској Филмској и Театарској Академији (ЕФТА) у Скопљу. У позоришту „Бора Станковић“ од 2007. За дванаест година професионалног рада играо у преко 50 наслова. Од новембра 2016. обавља функцију уметничког руководиоца позоришта (претходно на истој функцији од 2009 – 2012). Десет година се бави педагошким радом у Глумачкој радионици позоришта „Бора Станковић. Добитник награде за најбоље глумачко остварење на фестивалу „Јоаким Вујић“, у Пироту 2017, Видовданске награде Академије уметности у Београду, која се додељује најбољем студенту, награде „Глумац вечери“ на фестивалу првоизведених представа у Алексинцу, неколико награда за режију итд.