Текст: Миливоје Млађеновић

Режија: Иван Вуковић

Сценографија: Мирослав Илић

Костимографија: Драгица Лаушевић

Композитор: Никола Драговић

Дизајн светла: Радомир Стаменковић

Сценски покрет: Маја Калафатић

*****

Лица:

ГВОЗДЕН ОПАЧИЋ ОПАКИ, Окружни судија Бојан Јовановић

СВЕТЛАНА, учитељица, судијина жена Кристина Јањић Стојановић

ПОП ЛАЗАР Марко Николић

ХРИСТИВОЈЕ РИСТА ЛЕДЕНКО, тесар, без посла Михајло Стојковић

РАДОЈКА ,шнајдерка, Ристина жена Анђела Влајковић

БАРБАРА, новинака Жетица Дејановић

МАЛИША МАКСИМОВИЋ, песник Никола Стојковић

РИС , у ствари ХРИСТИНА ГОЛЕМАНОВИЋ Радмила Ђорђевић

власник кафане “ГОРОЦВЕТ“

*****

Реч редитеља:

Ово је моја трећа представа у Народном позоришту у Врању. Радио сам „Осврни се у гневу“ Џона Озборна па сам радио „Општинско дете“ Нушићево, па ево радим „Гороцвет“ Миливоја Млађеновића.

Своју прву представу у Врању сам радио као клинац, пре шеснаест година, и тад ми је Врање постало кућа. Учили су ме позоришту, учили су ме Врању, хранили су ме и храбрили и певали су са мном и плакали.

Јел се сећате оно кад је нестао свет 2012те, мајански календар…

Причамо пуно на пробама о апокалипси… Личној и заједничкој… Ја сам заспао од умора на аутопуту прошле године. Ударио сам у бандеру. Шалим се понекад, јер у свакој шали има мало шале, да је све ово, све, ово, – само моја секунда док ударам у бандеру. Да ми мој мозак пружа цео један живот, да је растегао секунду на људски век… Да одгајим сина, да својој жени будем човек кога је замишљала као девојчица, да изрежирам све што сам икада желео, да спасим неку душу у мраку позоришне сале. Да је насмејем или расплачем. Најбоље и једно и друго. Да ставим олују у љуску од ораха. Па у џеп. И онда – бум.

Хвала Млађи на вери да ћу умети овај текст, хвала ансамблу и целој Кући на вери да ћу умети ову представу, хвала публици на вери да вреди погледати комедију о смаку света.

Верујте, само је први смак света страшан, остали су сви дивни.

Иван Вуковић

*****